Jedina moja
Bio je to 28.04.2011 godine, dan kada sam upoznao najlepsu devojku u svom zivotu. Tada mi se zivot skroz promenio. Zajedno smo bili 4.5godine, sa prekidima. A zasto pisem ovaj blog? Pisem ga zato jer sam devojku koja me je volela najvise, povredio na mnogo nacina, i nisam se poneo prema njoj kao pravi muskarac. A sada tek vidim koliko mi ona nedostaje, koliko mi nedostaje njen osmeh ujutru, njenji poljubci, da poljubim njene polusanjive oci i da joj pozelim dobro jutro, nedostaju mi nase zajednicke setnje.. drzanje za ruke, ludiranje, gledanja filmova uvece uz brdo kokica, nedostaje mi njen zagrljaj, toplina njenog tela. Da osetim dah njen na svome vratu, toliko zelim da milujem njenu kosu i da svoj lik pronadjem u njenim predivnim zelenim ocima. Nedostaju mi njene przenice i sva ona divna jela koja mi je spremala, pogacice sa sirom koje su bile naj ukusnije koje sam ja jeo. Voleo sam da je gledam dok uci, dok cita knjigu, da uzivam u svakom slobodnom trenutku sa njom, tad mi nista nije bilo vazno, samo da je ona tu kraj mene. Voleo bih da mogu da vratim vreme i da vise nikad ne napravim ni jednu gresku, jer svakim danm mi nedostaje sve vise, pogotovo sad kad prolazim kroz najteze trenutke u svom zivotu. Zao mi je mnogo i kajem se svakim danom. Mislim da svi ljudi zasluzuju oprostaj i novu sansu. Toliko tuge se skupilo u meni. Zelim ponovo da uzivam u njenom zagrljaju, njenim poljupcima, zivim za taj dan. I dokle god ovo moje srce u grudima kuca, volecu je. Sad i zauvek.
